PREDSTAVNICI BANATSKIH OPŠTINA U POSETI ŠVEDSKOJ
Studijski boravak osmišljen je kao upoznavanje sa primerima dobre prakse u gradu Javle, severoistočno od Stokholma
Zahvaljujući projektu “Podrška lokalnim samoupravama u Srbiji u procesu evropskih integracija” i saradnji švedske Asocijacije lokalnih i regionalnih vlasti SALAR i našeg Saveza gradova i opština, Stalne konferencije gradova i opština, predstavnici više banatskih gradova i opština boravili su protekle nedelje u Švedskoj. Grad Zrenjanin je istaknuti i dugogodišnji član Predsedništva SKGO, sa ambicijom da od ove godine i predsedava u dvogodišnjem mandatu.
Dragocena iskustva
Naime, švedski grad Javle i njihovi profesionalci iz oblasti zaštite životne okoline pružili su podršku Kovačici, Titelu, Žitištu, Sečnju i Zrenjaninu. Reč je o lokalnim samoupravama uključenim u projekat budućeg sistema za upravljanje otpadom „Zrenjanin”. Jedna od tema ovog susreta bila je i pozitivno uticanje na rodnu ravnopravnost u ovakvim poslovima. Delegacije su po planu u Švedskoj boravile u februaru, a u međuvremenu je primenjeno ono što se tada naučilo, i zaista smo već na prvoj analizi pohvaljeni za holistički pristup i sistemska rešenja.
Studijski boravak osmišljen je kao upoznavanje sa primerima švedske dobre prakse, po čemu je ova nacija nesumnjivo prva u Evropi, a predavanja su bila usmerena ka praktičnoj primeni metoda komunikacije, podizanju svesti kod svakog stanovnika i ulozi donosioca odluka u ovim procesima.
Deo projekta buduće međuopštinske regionalne deponije i sistema upravljanja otpadom jeste i specifičan vid odlaganja otpada, kakav su predstavnici banatskih opština mogli videti u Javleu.
Građani ovde svojim vozilima (vrlo često „hibridom”) sedam dana u nedelji imaju mogućnost da izbace „starudiju” iz kuće i svog dvorišta. Oni donose različit otpad na komunalno opremljeno, čisto i održavano mesto. Ljubazno osoblje (u Švedskoj su SVI ljubazni, pristojni i tihi) rado će uputiti na određeni kontejner, u koji se odlaže i razdvaja otpad po svom poreklu i karakteristikama. Počevši od flaša (a svaka se plaća jednu krunu, tj. oko 15 dinara) i garderobe za Crveni krst i Vojsku spasa, dolazite do mesta gde se uzimaju kolica poput onih u supermarketu. Onda nastaje obrnut proces od subotnjeg šopinga - proces odbacivanja materijala i predmeta u svrhu zaštite okoline, uštede, dobrog vladanja i aktivnog uticaja na buduća pokolenja.
Ljudi su dobro raspoloženi, radno obučeni, svesni i savesni. Dešava se da poneki najlonski džak završi među kartonima ili starim tekstilom, ali je opasni otpad, u koji spadaju baterije, uredno odvojen od sijalica i neonki, a kante sa bojama i lakovima predaju se radniku. Da pomenem i frižidere i građevinski materijal koji se takođe odlažu u kamionske kontejnere, zatim grane i lišće za kompostiranje i vraćanje u poljoprivredu kao visokovredno bio đubrivo.
Pored reciklažnog dvorišta, u Švedskoj su uočljivi i biciklisti na svakom koraku, dok su pumpe za vazduh u gumama postavljene na trgu. Tu je i za naše prilike futuristički sistem od 6 kanti u jednom parku koje se same prazne, tj. podzemnim sistemom cevi povezane su vakuumom sa centralnim kontejnerom koji se periodično menja.
Stokholm se lagano razvija upravo zahvaljujući novim sistemima transporta i brige o okolini, gde su svi uključeni, od kraljevske porodice do dece u vrtićima. Šveđani kažu da bi neko ko je pre 500 godina živeo u Stokholmu mogao da prepozna i konture grada, pa čak i veliki broj zgrada, pošto od tada Švedska ne ratuje i nije bilo razaranja. Pošto se nalazi na samoj obali jezera i Baltičkog mora, grade se podvodni tuneli za železnicu, kako bi se obale i centar rasteretile od automobilskog saobraćaja.
Grad Javle (Gavle) nalazi se severoistočno od Stokholma, na nepunih dva sata vozom koji juri 200 na sat, pri čemu udobno sedite, sa besplatnim internetom, u vagonima sa kafeom i posebnim odeljcima za invalide, bicikle i kućne ljubimce. Smešten je na ušću reke u Baltik i poznat je po velikoj luci, fabrici papira i pržionici kafe. Svake godine - domaćini ponosno ističu - populacija raste za osamsto do hiljadu ljudi, na postojećih devedeset hiljada. Fontana u centru šarmantno krasi (čitaj: kvasi) glavni gradski trg i asocira na naš dragi grad.
U gradu koji vode mladi ljudi uz podršku iskusnih profesionalaca, gradonačelnica dolazi na posao biciklom, u patikama, poput većine Šveđana, a kuriozitet je da skupštinom, u zaista reprezentativnoj sali, predsedava najmlađi švedski političar od samo 21 godinu.
Autor: Mr Ivan Bošnjak, gradonačelnik Zrenjanina
Tekst je objavljen u listu “Zrenjanin”, 6. septembra 2013. godine