Poslovi koji se tiču zaštite životne sredine na nivou lokalne samouprave su brojni i veoma zahtevni za lokalne administracije. Procenjuje se da će za gradove i opštine u Srbiji finansijski najzahtevniji deo procesa usaglašavanja sa evropskim tekovinama biti upravo ovaj u oblasti zaštite životne sredine.

Srbija je do sada usvojila Nacionalnu strategiju održivog razvoja i set sistemskih zakona iz oblasti zaštite životne sredine koji su u skladu sa standardima EU, čime je stvoren regulatorni okvir u ovoj oblasti. Time je lokalna samouprava dobila značajnu ulogu i nalazi se pred složenim zadatkom definisanja adekvatnih upravljačkih mehanizama. Taj zadatak se ne odnosi samo na razvoj odgovarajućeg institucionalnog kapaciteta i konkretnih mera, već i na razvoj partnerstva sa drugim akterima, kao što su organizacije civilnog društva, građani i privreda. Dosadašnje iskustvo ukazuje na sporost i neefikasnost u realizovanju ovih zadataka, prevashodno u domenu sprovođenja usvojenih zakona, što je samo delimično uslovljeno sistemskim uzrocima kao što su finansijski (za zaštitu životne sredine izdvaja se svega 0,3% BDP na nacionalnom nivou, a na nivou lokalnih zajednica tek je stupila na snagu obaveza otvaranja nadležnih fondova), legislativnim (nedostajuća podzakonska akta) i institucionalnim (velika raznovrsnost u organizacionoj strukturi lokalnih vlasti u oblasti nadležnosti zaštite životne sredine). Takođe, veliki uzrok je i postojanje manjka svesti o značaju problema životne sredine u odnosu na druga pitanja iz nadležnosti lokalne samouprave, kao i nedovoljna informisanost relevantnih aktera o problemima iz ove oblasti, ali i nedostatak specifičnih znanja.

Nacionalna strategija održivog razvoja posebno naglašava da je ključna pretpostavka ostvarivanja koncepta održivosti u svim dimenzijama, pa i u oblasti zaštite životne sredine, odgovarajuće upravljanje i široka podrška svih aktera, kako političkih, tako i ekonomskih, stručne javnosti, javnog mnenja, s posebnim naglaskom na uključivanje javnosti u donošenje odluka o rešavanju problema životne sredine. Za to, međutim, nije dovoljno samo deklarativno isticanje načela participativnosti, već je neophodno sprovoditi organizovane akcije podsticanja, informisanja i obučavanja javnosti, kako bi građani bili osposobljeni da utiču na rešavanje problema koji su od uticaja na kvalitet njihovog života.

Imajući u vidu iznetu situaciju, u okviru programa “Podrška lokalnim samoupravama u Srbiji u procesu evropskih integracija” naša namera je da kroz tri grupe aktivnosti dotaknemo sve prepoznate probleme:

• Prva grupa aktivnosti odnosi se na izradu analize primene zakona iz oblasti zaštite životne sredine na lokalnom nivou, kao i na formulisanje preporuka i treninga u cilju unapređenja stanja u tom pogledu. Osim toga, u okviru ove podkomponente biće sprovedene i pripremne aktivnosti za umrežavanje lokalnih službenika koji se bave pitanjima zaštite životne sredine.

• Drugi set aktivnosti biće realizovan u tematskim klasterima u okviru kojih će predstavnici iz švedskih opština prenositi srpskim kolegama svoja znanja i iskustva iz različitih oblasti, kao što su upravljanje otpadom, energetski menadžment, zaštita vazduha i zaštita od buke.

• Treća grupa aktivnosti biće usmerena na teme koja se tiču podizanja svesti građana, saradnje lokalnih subjekata i učešća građana u planiranju i odlučivanju u domenu zaštite životne sredine.

Naša očekivanja su da realizacijom ovog programa pomognemo gradove i opštine da spremno i uspešno realizuju aktivnosti u domenu zaštite životne sredine, omogućimo specijalizaciju lokalnih službenika za konkretne teme u ovoj oblasti, podignemo svest kako lokalnih donosilaca odluka, tako i kompletne javnosti o važnosti pitanja koji se bave životnom sredinom i dr.

Kontakt osoba: Miodrag Gluščević, koordinator komponente, miodrag.gluscevic@skgo.org