U susret Danu žena, SKGO organizovala skup „Učešće žena u donošenju odluka na lokalnom nivou“

Ovim  sastankom koji je organizovan na inicijativu Radne grupe za rodnu ravnopravnost SKGO želeli smo da podsetimo na istorijski značaj  8. marta i da podstaknemo javnu diskusiju o ravnopravnosti polova u našem društvu danas. Govorilo se o učešću žena u u politici u donošenju odluka pre svega na lokalnom nivou, o značaju umrežavanja i solidarnosti i o tome šta sve treba da se uradi da bi se doprinelo razvoju demokratije i pravednijem odnosu moći u društvu.  

Istorija 8. marta

Na početku sastanka, podsetili smo se na istorijski značaj 8. marta i ključne događaje koji su doprineli da se ovaj dan obeležava kao međunarodni Dan žena, kao i na to šta su sve generacije pre nas radile da bi mi imali današnji stepen ravnopravnosti.

Od prvih protesta radnica i  borbe za pravo glasa za žene, pa sve do danas, prošlo je više od 100 godina. Ravnopravnost polova je postala deo mnogih međunarodnih standarda, konvencija, mnogih zakona, dokumenata.

Realnost

Ako zanemarimo sve druge aspekte života i fokusiramo se samo na odlučivanje na lokalnom niovu, u Srbiji danas:

• imamo  svega osam žena i 160 muškaraca na poziciji predsednika opštine/gradonačelnika;
• zbirni podaci na osnovu uzorka od 90 opština i gradova koji su popunili anketu SKGO, pokazuju da u opštinskim i gradskim većima ima  16,4% žena i 83.6% muškaraca
• zahvaljujući kvotama, u skupštinama opština i gradova trenutno ima 31,3% žena i 68,7% muškaraca.

Postavlja se pitanje  da li je to dovoljno u drugoj deceniji 21. veka? Šta je još neophodno uraditi? Da li možemo da budemo zadovoljni današnjim stepenom zastupljenosti  žena i koliko smo daleko od ravnopravnosti? Koji su izazovi s kojima se žene sreću u politici? Kakva bi trebalo da bude politika i ko nam je sve potreban kao saveznik? Zašto je uopšte važna rodna ravnopravnost i koji su praktični načini kako se ona može ostvarivati? 

Sastanak je zvanično otvorio Đorđe Staničić, generalni sekretar SKGO, koji je rekao da se deklarativno svi slažemo da je ravnopravnost polova vrednost kojoj stremimo, ali da njeno ostvarivanje zaista predstavlja proces i da je posebno važan lokalni nivo i nivo političkih partija.

Iskustva naših partnera

Tamara Špirić, zamenica gradonačelnika švedskog grada Umea, govorila je o centralnim pitanjima rodne ravnopravnosti . Kad je reč o odlučivanju, društvena moć je ograničena i važno je raditi na njenoj redistribuciji. Neophodno je i da društvo razvije usluge na lokalnom nivou i na taj način preuzme brigu o deci i starima kako bi žene mogle da razvijaju svoje karijere i bave se politikom. Još jedna važna stvar na koju nas je Tamara podsetila, jeste neophodnost statistike kojom se mogu prikazati životi žena i muškaraca. Primera radi, istraživanja o korišćenju vremena pokazuju da u Švedskoj tokom samo jedne nedelje žene rade 10 sati duže nego muškarci. Privatno je političko, zaključila je Tamara Špirić.

Predsednica opštine Barajevo Branka Savić govorila je o svom iskustvu na ovoj poziciji i o tome kako je neophodno veće učešće žena u javnom životu kako bi se neka pitanja otvarala.

Marija Obradović, koordinatorka Ženske parlamentarne mreže, govorila je o promociji učešća žena u politici i o značaju umrežavanja  i saradnje sa civilnim sektorom. Najavila je prve inicijative ove mreže u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Takođe je skrenula pažnju da je Komitet za spoljne poslove Evropskog parlamenta skrenuo pažnju zemljama zapadnog Balkana da je neophodno da pitanje rodne ravnopravnosti bude prisutnije na njihovim političkim agendama.

Pavle Karlečik, ekspert za budžet i rodnu ravnopranvost i član Radne grupe za rodnu ravnopravnost, govorio je o istoriji nastajanja lokalnih mehanizama za rodnu ravnopravnost i prvim koracima u opštinama Srbije. Takođe, skrenuo je pažnju da je budžet najvažnija lokalna politika i da je tu pitanje rodne ravnopravnosti posebno bitno. Naglasio je da ovom temom treba da se bave i muškarci i žene u saradnji.

Na kraju je govorila Biljana Maletin Uljarević, ekspertkinja za rodnu ravnopravnost, koja podržava rad Radne grupe za rodnu ravnopranvost SKGO. Ona je skrenula pažnju da ostvareni nivo ravnopravnosti nije zagarantovan i da se u sitaucijama krize dešava da se neka osvojena prava i pozicije gube. Treba da budemo svesne toga da današnji standardi koje imamo nisu slučajno tu, nego su generacije radile na njihovom ostvarivanju.  Neophodno je da mi danas nastavimo sa radom, pogotovo na lokalnom novou gde se odvijaju naši životi. Ključne poruke kojima je Biljana zavšila svoje izlaganje bile su da lokalna vlast treba da stavi rodno senzitivne naočare, zatim da prati šta radi civilni sektor i sarađuje sa nevladinim organizacijama. Poslednja poruka bila je da ne treba pristajati na nepravdu i da je pobuna ponekad neophodna.

Zaključak

Na kraju skupa usledila je diskusija u kojoj su se između ostalog čule najave za predstojeće događaje na temu rodne ravnopravnosti.

Zaključak skupa bio je da su saradnja i umrežavanje neophodno na svim nivoima: na lokalnom, regionalnom i centralnom, kao i horizontalna saradnja civilnog i javnog sektora.

Skup je završen neformalnom razmenom iskustava i uspostavljanjem kontakata za dalju saradnju.

Pogledajte prilog >>>