15. 12. 2015.Rodna ravnopravnost na lokalnom nivou

Evropska povelja o rodnoj ravnopravnosti na lokalnom nivou - Zašto i kako je potpisati?

upisnica_nova.jpg

Evropsku povelju o rodnoj ravnopravnosti na lokalnom nivou je sastavio Savet evropskih opština i regiona (Council of European Municipalities and Regionas - CEMR[1]) sa svojim partnerima, nacionalnim asocijacijama lokalnih i regionalnih vlasti. CEMR se aktivno bavio promocijom rodne ravnopravnosti još od 1983. godine, promovišući na taj način jednu od osnovnih vrednosti Evropske unije, proklamovanu još davne 1957. u Ugovoru iz Rima.

Mnogobrojne aktivnosti koje su se na globalnom i evropskom niovu dešavale krajem dvadesetog veka koje su kao fokus imale podršku ženama i promociju žena liderki, svakako su bile od velikog značaja za stvaranje preduslova za napredak ka ravnopravnosti. Značajan input za 21. vek, dala je Pekinška deklaracija i Platforma za akciju[2], iz 1995. godine koja je kao strategiju za postizanje rodne ravnopravnosti uvela “urodnjavanja” (gender mainstreaming), odnosno uvođenje rodne perspektive u sve politike, u svim fazama kreiranja, realizacije i njihovog sprovođenja i evaluacije, na svim nivoima.

Početkom dvehiljaditih godina, CEMR je u skladu sa ovim pristupom realizovao projekat “Grad za ravnopravnost”[3] čiji je cilj bio da prikupi primere dobre prakse u upravljanju gradovima na način koji jednako uvažava specifične potrebe, načine života i uloge žena i muškaraca, dečaka i devojčica. Zaključak je bio da nedostaje sveobuhvatna politika koja bi lokalne vlasti obavezala na primenu takvih praksi. Tako je 2006. godine nastao dokument čiji je originalni naziv: "European Charter for Equality of Women and Men in Local Life", ili “Evropska povelja o rodnoj ravnopravnosti na lokalnom nivou” (prevod SKGO u saradnji sa ekspertskom grupom). Ovaj dokument pravljen je tako da ima dvostruku ulogu: političko obavezivanje na unapređenje rodne ravnopravnosti i praktičan alat koji pomaže lokalnim upravama da kroz svoje politike uvedu princip rodne ravnopravnosti u svim oblastima života za koje su nadležni.

Tokom godina, u CEMR-u se pojavila potreba za sistematskim praćenjem efekata Povelje, tako da je 2012. godine uz podršku Vlade Švedske, osnovana kancelarija sa sedištem u Briselu, pod nazivom Opservatorija za praćenje primene Evropske povelje[4] čija je uloga pored praćenja primene povelje takođe i implementacija politika rodne ravnopravnosti na nivou CEMR-a.

Na sajtu ove kancelarije, mogu se pronaći sve relevantne informacije o Povelji, mnogobrojni materijali i primeri dobre prakse, kao i spisak potpisnica na nivou Evrope. U momentu kada nastaje ovaj tekst ukupan broj registrovanih potpisnica iznosi 1495 u 33 zemlje.

Ova kancelarija je uspostavila Mrežu nacionalnih koordinatora/koordinatorki[5] zaduženih za praćenje primene Povelje na nivou svake zemlje. Njihova uloga je da osiguraju vezu između CEMR Opservatorije i lokalnih samouprava u sopstvenoj zemlji, da prikupljaju i ažuriraju informacije o potpisivanju Povelje, informišu i promovišu Povelju među svojim članicama.

SKGO se kao aktivna članica CEMR-a uključila u aktivnosti oko promocije i primene Povelje čak i pre osnivanje Mreže koordintarki. Prvi vidljivi koraci desili su se 2008. godine, kada je SKGO objavila prvi prevod Povelje koji je nastao uz angažovanje kredibilnih ekspertkinja i organizacija aktivnih na promociji rodne ravnopravnosti u Srbiji (Misija OEBS i UN Women). SKGO je tokom 2009. godine za promociju Povelje organizovala regionalne okrugle stolove kojima je prisustvovao značajan broj učesnica i učesnika. Opštine i gradovi Srbije su počele da potpisuju Povelju i do ovog trenutka ima 25 zvanično registrovanih potpisnica na sajtu Opservatorije CEMR.

Od 2012. godine, SKGO je kroz obuke i umrežavanje intenzivno doprinosila unapređenju rodne ravnopravnosti na lokalnom nivou i promovisala strategiju urodnjavanja lokalnih politika, tako da su danas njene aktivnosti prepoznate kao primer dobre prakse i na sajtu Opservatorije, a za svoj doprinos promociji rodne ravnopravnosti nagrađena je i nagradom GENiYOUTH kao jedina asocijacija u jugoistočnoj Evropi.

Sadržaj Povelje[6]?

Povelja je namenjena lokalnim i regionalnim upravama u cilju usmeravanja njihovih snaga i partnerstava ka postizanju veće ravnopravnosti.

U uvodnom delu i preambuli govori se o razlozima i načinu nastanka Povelje, kao i o osnovnim međunarodnim dokumentima na koje se Povelja naslanja.

U prvom delu, dato je šest osnovnih načela koja su u osnovi Povelje. Drugi deo govori o načinu implementacije Povelje i njenih odredaba. Treći i glavni deo Povelje sadrži sve nadležnosti lokalnog nivoa upravljanja u većini evropskh zemalja, grupisane u nekoliko tema: demokratska odgovornost, politička uloga, opšti okvir za ravnopravnost, uloga poslodavca, javne nabavke i ugovaranje, uloga pružanja usluga, planiranje i održivi razvoj, uloga nadzornog tela, bratimljenje i međunarodna saradnja.

Potpisivanjem Povelje, ne preuzima se obaveza za njeno sprovođenje u svim navedenim oblastima. Preporuka je da se grad ili opština kroz Akcioni plan opredeli za delovanje u onim oblastima koje smatra relevantnijim i prioritetnijim za svoj kontekst.

Zašto potpisati Povelju?

Potpisivanjem Povelje grad ili opština pokazuje pre svega svojim građanima i građankama da će voditi računa o ravnopravnosti i šalje važnu političku poruku svima u okruženju da je to vrednost za koju se zalaže. Grad ili opština gradi svoj identitet kroz tu vrstu samoobavezivanja i povećava svoju odgovornost pred građanima i građankama.

Osim toga, sveobuhvatan pristup koji Povelja ima, daje dovoljno jasan strateški pravac delovanja i pomaže da se buduće atkivnosti grada/opštine fokusiraju na konkretne probleme i izradu i realizaciju Akcionog plana za njihovo rešavanje.

Sredstva za realizaciju Akcionog plana trebalo bi planirati iz budžeta opštine/grada, a izvestan broj donatorskih programa i organizacija povoljno reaguje na činjenicu da se lokalna samouprava sistemski bavi pitanjima ravnopravnosti, pa će neki projekti eventualno biti podržani i na taj način.

Koraci u potpisivanju Povelje:

Pretpostavka je, a i iskustvo pokazuje da u gradu/opštini inicijativa za potpisivanje Povelje kreće od lokalnog tela za rodnu ravnopravnost. Koraci koje bi bilo potrebno preuzeti su sledeći: 

 

  1. Dobro se upoznati sa sadržajem Povelje
  2. Konsultovati sve raspoložive resurse (sajt Opservatorije)
  3. Promovisati vrednosti ravnopravnosti i edukovati donosioce/donostiteljke odluka, praviti partnerstva u lokalnoj zajednici, uključiti građane i građanke u proces
  4. Kontaktirati Nacionalnu koordinatorku za primenu Povelje, tražiti podršku (brošure „Evropska povelja o rodnoj ravnopravnosti na lokalnom nivou“, primer Odluke, Upisnica Povelje, itd)
  5. Pripremiti Odluku o usvajanju Povelje (koja treba da bude usvojena na sednici Skupštine, po regularnoj proceduri)
  6. Na osnovu Odluke, organizovati svečano potpisivanje Upisnice Povelje na zvaničnom obrascu CEMR Opservatorije.  Za tu svrhu, dobro je upriličiti atraktivan medijski događaj. Uključiti partnerske organizacije, donosioce/donositeljke odluka, predstavnike/predstavnice institucija i naravno, medije. Ne zaboraviti da je svrha Povelje javno obavezivanje na sprovođenje politika ravnopravnosti.
  7. O potpisivanju izvestiti lokalnu zajednicu
  8. Informaciju o potpisivanju putem elektronske pošte poslati Nacionalnoj koordinatorki. Ova informacija treba da sadrži: datum usvajanja Odluke, datum potpisivanja Upisnice, skeniranu Odluku i Upisnicu, podatke kontakt osobe za praćenje primene Povelje u lokalnoj samoupravi). Ove podatke, zajedno sa osnovnim podacima o samoj opštini/gradu, koordinatorka će proslediti Opservatoriji elektronskom poštom.
  9. Jednu kopiju Upisnice poslati poštom na adresu CEMR Opservatorije (koja se nalazi na samoj Upisnici). Ovo je važan korak jer u protivnom Opservatorija neće smatrati da ste potpisali Povelju i ime grada/opštine se neće pojavljivati u listi potpisnica.
  10. Potpisanu Upisnicu, učiniti stalno vidljivom za rukovodstvo, zaposlene i posetioce i posetiteljke lokalne samouprave! Svrha Povelje jeste javno obavezivanje na ravnopravnost. Neka bude stalno prisutna u prostoru i neka vas podseća da kontinuirano radite na njenoj primeni.

 

Ako ste sve ove korake uspešno obavili, čestitamo vaša opština/grad je potpisnica Povelje!

Nakon što ste Povelju potpisali, nalazite se na samom početku njene primene! Predstoji vam izrada Akcionog plana, za koji u samom tekstu Povelje piše da imate rok od dve godine. Ovaj rok je optimalan ukoliko želite da proces planiranja uradita u skladu sa metodologijom koju preporučuje Opservatorija.

O primeni i praćenju primene, u nekom drugom tekstu!

 

Rozeta Aleksov

Koordinatorka za rodnu ravnopravnost SKGO,

nacionalna koordinatorka za praćenje primene

Evropske povelje o rodnoj ravnopravnosti na lokalnom nivou

rozeta.aleksov@skgo.org

 

<< Nazad