Predstavljeni rezultati rada SKGO u oblasti rodne ravnopravnosti

Stalna konferencija gradova i opština (SKGO) je 28. maja 2015. godine, organizovala konferenciju „Rodna ravnopravnost na lokalnom nivou - Rezultati delovanja SKGO u periodu od 2011. do 2015. i dalji koraci" u beogradskom Sava centru. Skup je organizovan u okviru programa „Podrška lokalnim samoupravama u Srbiji u procesu evropskih integracija", koji podržava Kraljevina Švedska.

Konferencija je održana sa ciljem sumiranja dosadašnjeg rada SKGO u ovoj oblasti i kako bi se istakao značaj urodnjavanja kao strategije za postizanje rodne ravnopravnosti i postavi temelje za dalji rad Stalne konferencije u pomenutoj oblasti.

Skup je otvorio Đorđe Staničić, generalni sekretar SKGO i u svom izlaganju istakao strateško opredeljenje SKGO da se zalaže za rodnu ravnopravnost i političkim odlukama koje je organizacija usvojila u proteklom periodu u pravcu dostizanja većeg stepena ravnopravnosti građana i građanki.

U ime Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Vlade republike Srbije, govorila je Jasna Vujačić koja je najavila aktivnosti pokrenute na centralnom nivou kako bi se obezbedili uslovi za unapređenje rodne ravnopravnosti.

Tamara Špirić, bivša gradonačelnica grada Umea na severu Švedske govorila je o značaju sagledavanja uticaja svih politika na živote žena i muškaraca.

Dr Marina Hjuson, sociološkinja i istraživačica govorila je o kontekstu u okviru kojeg se zalaganje za rodnu ravnopravnost odvija i o mogućim pristupima, dok je Vuk Radojević, predsednik opštine Bečej najavio da će se ova opština truditi da ne zaboravi na rodnu perspektivu prilikom sprovođenja velikih infrastrukturnih projekata. Aneta Dukić, predstavnica organizacije Fenomena iz Kraljeva je govorila o aktivnostima ove grupe, kao i o saradnji civilnog i javnog sektora na lokalnom nivou u cilju pružanja boljih uslova života za žene. 

Na kraju prvog dela skupa Rozeta Aleksov, koordinatorka za rodnu ravnopravnost u SKGO podsetila je na sve aktivnosti i način rada SKGO u periodu trajanja programa. Aleksov je predstavila i odluku Predsedništva SKGO kojom je formirana Mreža za rodnu ravnopravnost, i pozvala sve one koji bi želeli da se uključe u rad Mreže da se prijave i da počnu da koriste elektronsku platformu za komunikaciju – eMrežu, kreiranu za potrebe SKGO.

Na početku druge sesije čija je tema bila strategija urodnjavanja, Dr Marina Hjuson održala je stručno predavanje o mogućim pristupima, kontekstu, društvenoj promeni i odgovornosti. Nakon toga, usledila je panel diskusija koju je moderirala Biljana Maletin Uljarević, članica Ekspertskog tima za rodnu ravnopravnost SKGO. O temama koje su pomenute u predavanju, svako iz svoje pozicije i iskustva, govorili su učesnici i učesnice panela: Tamara Špirić, bivša gradonačelnica Umee, Višnja Baćanović, konsultantkinja za pitanja roda, Dragana Đoković Papić, predstavnica Republičkog zavoda za statistiku,  Dragan Božanić, predstavnik Pokrajinskog sekretarijata za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova, Miodrag Glušćević, sekretar Odbora SKGO za energetsku efikasnost i Odbora za komunalne delatnosti, Aleksandar Stevanović, profesor srednje tehničke škole i član Komisije za ravnopravnost polova u Vladičinom Hanu, Snežana Lakić, stručna saradnica za pitanja životne sredine u opštini Žitište i Fredrik Lundkvist, konsultant iz Švedske.

I ovaj segment konferencije završio se jednom od poruka da je umrežavanje veoma važno. U tu svrhu, prikazan je film o Ženskoj platformi za razvoj Srbije, a zatim je prezentaciju o ovoj platformi održala Aleksandra Vladisavljević, aktivistkinja ženskog pokreta i konsultantkinja za pitanja rodne ravnopravnosti. Ovaj dokument je rezultat konferencije Palić III, na kojoj je učestvovalo preko stotinu žena aktivistkinja, političarki, naučnica i predstavnica profitnih organizacija i javnih institucija. Istaknuto je da je Platforma važan element povezivanja inicijativa za rodnu ravnopravnost u Srbiji jer ukazuje na prioritete iz ženske perspektive, koji mogu biti značajan podsticaj i element razvoja.

Zaključci konferencije mogu se sumirati u nekoliko ključnih tačaka:

• Prethodnih godina učinjeni su značajni pomaci, najviše u pogledu vidljivosti i aktivnosti lokalnih mehanizama za rodnu ravnopravnost
• Neophodan je kontinuiran rad i podrška lokalnim samoupravama u sticanju znanja (obezbeđene obuke, ali i prikupljanje podataka) kao i jačanju učešća donosioca/teljki odluka
• Umrežavanje tela za rodnu ravnopravnost i opština po ovom pitanju ima višestruku ulogu: razmena iskustava, razvijanje motivacije, sinergija inicijativa
• Neophodno je oslanjanje na postojeću strukturu i čuvati kontinuitet u radu
• Potrebno je kreirati i podržavati male inicijative koje menjaju živote ljudi
• Neophodno je razumevanje konteksta i prilagođavanje pristupa za stvaranje održive društvene promene
• Rodna ravnopravnost, dugoročno gledano, može biti razvojna šansa za društvo .